PUTEVI SRPSKOG JEDINSTVA

УВОДНА РЕЧ МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА

Питања српског јединства су постављана одавно, да не кажемо одувек. Нема ни једног историчара који је то питање заобишао.

Јединство и уједињење и јесте и није исто.

Слободан Јовановић је казао да од уједињења српског народа – нема компликованијег питања.

Стојан Новаковић је све наде полагао у културу која не зна за границе и којој ништа неће стајати на путу. Тако ће духовно јединство решити и свако друго.

Једни су сматарали да без јединства нема напретка, а други да смо назадовали и пострадали кад год смо били јединствени.

Драгослав Словић је сва те погледе разматрао долазећи до закључка да се од борбе за јединство не сме одустати, јер боље залуду живети него залуду мрети.

Реч рецензента – Николе Шаиновића о књизи

 др Драгослава Словића

„Путеви српског јединства“

Добро познајем господина Драгослава Словића. То ми је за ову рецензију и предност и слабост.

Предност, јер сам прочитао и друга његова дела и провео много времена у расправама са њим о животним питањима нације, економије, правде и неправде … Предност је такође што знам да је добар и добронамеран човек.

Слабост је што онда овај текст не могу да посматрам изоловано већ ми је стално у глави контекст СЛОВИЋ, па ми зато недостаје хладна анализа.

Следеће предходно питање је ауторски опус Драгана Словића. То што је он одбранио докторате из економије, права и психологије сврстало би га у веома компетентне стручњаке за друштвена кретања. Међутим, господин Словић је и доктор математике што је врло ретко за истраживаче друштвених кретања.

Зато ће и читалац ове књиге уочити ауторову константу да се у сваком поглављу књиге уочити ауторов напор ка уопштавању појава као што сваки математичар жели не само да опише појаву већ да постави теорему коју ће други моћи да користе као алат који је претходном анализом успостављен.

Словићева анализа полази од његовог веома широког образовања из напред наведених области, па је зато уочљив велики број цитата и извода из бројних научних дела или мисли великих људи.

Заједничко у том приступу је чињеница да је вођен позитивним притупом у коме као највећу вредност истиче НАДУ.

Тако високо вредновање позитивне будућности га понекад љути када се суочава са себичним интересима појединаца или група, а посебно политичких партија. Иако и сам каже да је то у демократији неизбежно. Томе је посветио значајан део готово сваког дела књиге.

Кад говори о јединству Српског народа он не полази од уобичајене политичке анализе понашања различитих владара у нашој историји, па до данашњих дана. Он полази од рационалних елемената националног јединства које нису национализам.

У тексту нећете наћи рецепт шта су ти интереси већ ћете наћи интелектуални алат којим треба да владате да би дошли до одговора шта то значи у динамици променљивих околности којима смо изложени.

Тако нас Словић кроз њему својствен сложени теоретски ток доводи до помирења као темељног камена јединства Српског народа.

Зато ову књигу схватам као систематизацију ширег контекста којим би требало да владамо кад се упуштамо у конкретизацију дефинисања националних интереса у датим околностима.

Она истовремено и представља глас против површности и претераног поједностављења наше визије будућности, па тиме и стратегија којима желимо да остваримо најбоље националне циљеве.